Na Badnji dan u kuću se unosi badnjak. Ime badnjaka povezano je sa rečju bdet, budući da se na taj dan bdelo čekajući Isusovo rođenje.

U ruralnim krajevima, domaćin ranom zorom odlazi u šumu po badnjak. Kad pronađe odgovarajuće drvo, stane ispred njega okrenut istoku. Nakon što ga pospe žitom, pozdravi ga: Dobro jutro i čestit ti Badnji dan Prekrsti se, pomoli Bogu, pa poljubi drvo i zaseca ga ukoso sekirom tri puta.

U šumadiji nakon što je drvo posečeno, na panju se ostavi pola pogače, čija se druga polovina pojede pri povratku kući. U nekim delovima istočne Srbije i Kosmeta, oko badnjaka se obavije muška košulja.

Neposredno nakon unošenja badnjaka, po kući se prostre naramak slame po podu. Onaj ko je uneo slamu prostire je imitirajući kvocanje kvočke, dok deca čeprkaju po njoj imitirajući piliće. Kad se prostre, baci se nekoliko oraha po njoj.

Trećeg dana Božića, u ranu zoru, slama se pokupi i iznese iz kuće. Jedan snop može se ostaviti na neko suvo mesto da bi bio zapaljen na Đurđevdan radi zaštite polja od grada.
Badnjak se svečano loži u znak sećanja na vatru koju su po narodnom predanju vitlejemski pastiri naložili u pećini u kojoj je rođen Isus Hristos, da bi ogrejali božansko novorođenče i njegovu majku.

Postoje određena pravila u ophođenju prema badnjaku: – Grehota je da se badnjak preskače ili gazi, a njegova vatra se ne sme raspirivati duvanjem. – Nije dobro dirati ga kad je blizu da pregori, da se ne bi slomio na mestu gde je najviše istanjen vatrom, ne valja zaspati dok badnjak ne pregori.

Ohlađeno ugljevlje od badnjaka stavlja se među grane voćaka, a na mlade voćke priluče se i grančice od badnjaka. Deo pepela čuva se da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *